Aiat Fayez
LA BARAQUE
Union des Théâtres de l'Europe
Malheureusement, nous n'avons pas été autorisés à publier le texte original français dans cet ebook.
Leider wurde uns nicht gestattet, den französischen Originaltext in das E-Book aufzunehmen.
Unfortunately, we were not permitted to include the original French text in this e-book.
Go back to table of contents
Milena Marković
ZMAJEUBICE
Junački kabare
Union des Théâtres de l'Europe
„Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lijepi a unutra su puni kostiju mrtvačkijeh i svake nečistote.“
Jevanđelje po Mateju
UČITELJ bezdetni, bez zuba, žuti prsti, nikakav, pretvori se u GAĆINOVIĆA, EVROPSKOG NAUČNIKA, ČABRINOVIĆEVOG OCA, PREDSEDNIKA SUDA
UČENICI
PRVI ZMAJEUBICA, GAVRILO PRINCIP, počinje kao BEDNI UČENIK, sitan, siromašan i nikakav, a onda se pretvori u ŽERAJIĆA
DRUGI ZMAJEUBICA, NEDELJKO ČABRINOVIĆ, počinje kao VESELI UČENIK, pa je ASISTENT, pa KAFEDŽIJA, pa je MLADI RADNIK
TREĆI ZMAJEUBICA, DANILO ILIĆ, pretvori se u ŽANDARA PRVOG, pa u FOTOGRAFA, pa u MUTU
ČETVRTI ZMAJEUBICA, TRIFKO GRABEŽ, počinje kao ŽANDAR DRUGI, pa je PEDER, onda je STARI RADNIK
SANJANA DEVOJKA je i KURVA i DAMA SMRT i ČABRINOVIĆEVA SESTRA
DOMAĆA GOSPOĐICA je i BELA GOSPOĐA i VAJAR i ČABRINOVIĆEVA BABA
Ostali
ZREO MUŠKARAC je čovek koji igra TROCKOG, Danilovog brata JOVU, OFICIRA, ULIČNOG MANGUPA, VELJKA ČUBRILOVIĆA
NANA je MAJKA Gavrila Principa i MAJKA Danila Ilića i Čabrinovićeva MAJKA
DOMAR, GROBAR, SELJAK SA JAGNJETOM, SELJAK MITAR, DŽELAT, VOJNIK FRANTIŠEK, igra ih isti
Na sceni su školske klupe, stolice, školska tabla, jedne stepenice i na njima vešala.
Svuda na sceni stoje mikrofoni da ljudi pevaju, čiviluci sa kaputima, uniformama, frakovima, fesovima, šapkama, dimijama, haljinama, maskama, perikama i sve što treba da se ljudi obuku. Na zgodnom mestu treba staviti lance i okove.
Po potrebi se unosi dušek, ognjište, rešetke, vitrina, stolovi.
Na sredini gore svetleća slova.
U promeni scenografije i horskom pevanju učestvuju svi koji ne igraju i koji se ne presvlače.
Učenici i učenice sede po klupama i neki slušaju Učitelja, neki se prave da slušaju. Domar petlja nešto oko prozora i nervira Učitelja. Tišina je.
UČITELJ
Eto, pročitali ste. Sada da razgovaramo. Šta je istina, ljudi moji, deco moja? Ko je u pravu? Šta je moglo biti da nije bilo ovo? Kako znati? Da li bi bolje bilo, ili gore? Ima li istine? Za šta se boriti? Da li je sve laž? Ima li nešto u svemu tome? Šta mislite? ... Kažite. (Pauza.) Nije valjda da ništa ne mislite. E, ako niste pročitali, stvarno ne znam. Šta, zar neće niko ništa da kaže.
Tišina. Sanjana Devojka se nasmeje.
DOMAĆA GOSPOĐICA
UČITELJ
SANJANA DEVOJKA
UČITELJ
To što si ti sad gledala u predgovor, baš me briga. Ali, čujete li ljudi, taj pisac ove knjige je slep krenuo u rat. Kakvo je to ubeđenje bilo, ljudi moji, šta je to bilo ... Da li je tako moralo ... Strašna pitanja, strašna pitanja ... Nego, to je Drugi svetski rat, devojko, a mi ovo što sada pričamo, ovo što sada pričamo, ovo je bilo pred Prvi svetski rat. Znači, kada je prekinuo valcer. Kada je stala muzika u parku, kada su tela popločala svet. Mlada tela kao vaša. Izvoli.
VESELI UČENIK
BEDNI UČENIK
UČITELJ
Jeste, ali vidiš, imperijalizam i kapitalizam su opet, podigli su svet ...
BEDNI UČENIK
UČITELJ
Volim što ste pročitali. Dobro, hajde sad ti reci koji je bio prvi pucanj.
DOMAĆA GOSPOĐICA
UČITELJ
Jeste. Blato, nepismeni, kaljavi putevi, svinjci ...
DOMAĆA GOSPOĐICA
VESELI UČENIK
Neki izrabljivači vode računa o lepom pogledu, neki ne vode računa o lepom pogledu, što se mene tiče, ovi što prave lep pogled, ti su mi gori ...
DOMAĆA GOSPOĐICA
BEDNI UČENIK
DOMAĆA GOSPOĐICA
BEDNI UČENIK
DOMAĆA GOSPOĐICA
VESELI UČENIK
DOMAĆA GOSPOĐICA
UČITELJ
Sve je u redu, samo bez vređanja. To meni smeta, a svaka živa rasprava, to je prava stvar. Još da vidim da ti u životu nešto pročitaš. Šta ti misliš o svemu ovome što si čula? Znam da si sada na času prvi put videla knjigu, nego evo, slušala si.
Sanjana Devojka gleda Učitelja bezazleno ali koketno.
SANJANA DEVOJKA
UČITELJ
I uvek ima ovakvih koji misle samo o trenutku. Pa zamisli, devojko, da ti je dragi otišao u rat.
SANJANA DEVOJKA
UČITELJ
Možemo svi da zamislimo.Tada je, ljudi, umro svet koji je postojao. Zašto? ... Da li zato što su neki imali malo a drugi još manje, pa su hteli da imaju makar nešto? Da li zato što su neki hteli sve? ... Da li zato što je to sve ljudska priroda?
Tišina.
Bedni učenik gleda ostale pa se presamiti.
BEDNI UČENIK
Ostali počinju da zveckaju lancima, da udaraju nogama, da jauču i da trupkaju gluvo glamočko kolo.
Strašna muzika traje.
Učenici nameštaju klupe i stolnjake da budu kao sto u mehani.
Bedni učenik se pretvara u Žerajića, pred njega stavljaju crno vino koje on ne pije. Preko puta njega sedi jedan, drugi čisti mehanu, a Domar se pretvara u Seljaka drži jagnje da proda, napio se.
Učenice kad pomognu u mehani i oblačenju, odu sa scene.
Na početak songa pali se svetleća reklama na kojoj piše BOGDAN ŽERAJIĆ.
Song ŠEST METAKA
ŽERAJIĆ
Ja sam silno patim i nemam snage
ni da mislim ni da pričam
strašni su mi osećaji, strašno mi je sve što vidim
ništa više ne verujem ni sebi ni drugome
samo mislim, ima ljudi koji ničemu ne vrede
ja sam takav bedan čovek i takav sam uvek bio
ja sam bedni zgažen kmet, veselo evropsko roblje
bedno jeste naše stanje, sve što bilo je veliko
pravo, sveto, istinito, ničeg više ovde nema
još me muči moje telo, kada njega bilo ne bi
napuniću ja oružje i pucaću gde god bilo
pet metaka ispaliću, šesti ja ću da zagrizem
sve je tamno, sve je mračno, samo tela da mi nije
sve je tužno, sve se klanja, šest metaka opaliću.
Ko hoće da živi, nek mre
ko hoće da mre, nek živi.
Gase se svetla ostane samo na seljaku sa jagnjetom.
SELJAK SA JAGNJETOM
Puco jadan, a nije pogodio.
Učitelj,učenici i učenice prave groblje od klupa i stolica i pretvaraju se u mladobosance gimnazijalce.
Seljak sa jagnjetom se pretvara u grobara. Učitelj se pretvara u Gaćinovića. Žerajić se pretvara u Principa.
Svetlećim slovima piše ŽERAJIĆEV GROB.
Okupili se oko grobara i slušaju ga. On je naslonjen na lopatu i vidi se da voli da drži govor.
GROBAR
Svih pet metaka promašilo. Jedan je mogo da ode u oči, ali se gospodin natego napred da pljune na cipelice. Lepo, cipelice su bitna stvar kod gospode, čizmice, cipelice, kada nema ko da čisti, a ovde ima ko da čisti, uvek ima, ali kada su gospoda u pokretu u kolima, tako to onda nije zgodno, gleda te narod, a ti staneš pa kažeš, čisti, ne, ne, čiste po kancelarijama gospodi cipelice, po hodnicima da niko ne vidi ako mogu da se sagnu od stomaka, ono, stomak smeta, nije da ne smeta, to se znači pljune u maramicu pa se nategneš, gospoda vojnici stomake imaju, ali čvrsto je to, nije to ono, nategneš se kao da radiš gimnastiku, pa obrišeš čizmice, cipelice, pa kad iz kola izađeš, ona sijaju, narod se ogleda u njima čistima. Znači, promašilo pet metaka, deco moja, zviždukali meci onako. Onda, kada je šesti metak momak progutao, ovaj što je u zemlji, nije ni čekao ni gledao, jer ovaj crko, ovaj ne da nije crko, nego je izašao iz kola sa čistim cipelama i dok je ovaj umirao, gospodin ga je nogama udarao i vikao ĐUBRE, a ono, ja ne znam, možda je bio đubre, a možda i nije. E, a ovde se sahranjuju samoubice i sirotinja, a momak nema glavu, jer, nauka je to, glava treba da se proučava, pa da se vidi kakve glave pucaju a kakve ne pucaju. Primera radi, ja nisam načitan ni školovan, ali ima jedan naučnik koji skida glave zlikovcima pa ih meri, ne znam kako i šta i ne kažem da znam, ali kaže se da ti zlikovci imaju poseban oblik glave, eto, ovde mu nema glave, to je kod tog naučnika. Odlično što kod nas rade naučnici, dobro je za nauku i od njih može da učite, deco, može da se uči.
Spušta se svetleća reklama. Na jednoj piše GAĆINOVIĆ, na drugoj DANILO ILIĆ
Gaćinović i Danilo Ilić se penju na klupu.
ILIĆ
Ja sam, braćo, Danilo Ilić. Neki me ovde već znaju. Ovde je grob na kome smo se sreli. Ovde je grob našega prvog mučenika. Ljudi se sprdaju, ljudi ne razumeju, ljudi govore što znaju i ne znaju. Evo, ja mogu da kažem, dole sa gazdama, gazda mi nikad nije brat, nikad mi nije bio drug, ja radim a gladan sam. Nema izlaza u radu, nema izlaza u sticanju, nema sticanja, sve se sliva u rupu i njihov trbuh, evo, tu je Gaćinović da kaže, nemamo vremena.
GAĆINOVIĆ
Mlada braćo. Ne mali rad, nego borbu, ne mir, nego rat i pobedu, rad u žučnoj borbi i mir u velikoj pobedi.
ILIĆ
Šta je mali rad, objasni mladoj braći.
GAĆINOVIĆ
Mali rad je poznato oportunističko shvatanje ljudi i stvari koje razvija poglede „sitnog rada“, onoga koji je jalov, sitno lični i sam sebi potreban, a ne čoveku i ne budućnosti i ne narodu koji trpi nepravdu.
Grobar pišti u pištaljku i svi beže sa scene .Ilić i jedan učenik se na jednom mestu pretvaraju u žandare.
Mrak je.
Svetlećim slovima piše GAVRILO PRINCIP, i on dolazi do groba, krije se.
Song DANKOVO SRCE
GAVRILO PRINCIP
U močvari mraku blatu
živelo je jedno pleme
sporo lenjo i bunovno
tužno slabo i sumorno
rodio se dečak Danko
poželeo sunce jarko.
Odrastao čovek Danko
rekao je braćo moja
ima jedna zemlja tamo
rekao je sestre moje
daj da sunce ugledamo
da pođemo do slobode
možda bude hrane vode.
Krenulo je za njim pleme
i došlo još gore vreme
bolest užas tvrda tama
nepregledna gusta jama
guta ljude guta žene
guta decu guta stoku
nigde glasa nigde ptice
ni vazduha ni zvezdice
Danko natrag pogledao
srce svoje izvadio
srce put je pokazalo
i močvaru obasjalo
ugledaše ljudi polja
reke more i planine
pregaziše ljudi Danka
osta srce usred tmine.
Svetlećima slovima piše EVROPA.
Svetlo i jutro i cvrkut ptica. Dva Žandara stoje i brišu znoj.
Na scenu se dokotrlja Žerajićeva glava. Za glavom učenice i učenici koji izigravaju kučiće i laju na glavu. Žandari oteraju kučiće sa scene. Dodaju se glavom između sebe.
ŽANDAR
Pazi glava.
ŽANDAR DRUGI
Ja pazim, šta ti radiš.
ŽANDAR
Ja sam obezbedio prolaz.
ŽANDAR DRUGI
Koji si ti prolaz obezbedio, nikog živog nema.
ŽANDAR
Ti ne vidiš, bilo je tu svega.
Žandari pakuju glavu.
ŽANDAR
Nije nam se doktor još probudio.
ŽANDAR DRUGI
Školovan čovek ne mora da se budi rano.
ŽANDAR
Stavili smo slamu, led nismo stavili, trebalo je da stavimo led, inače, ovako ne valja, ne valjaju atmosferski uslovi.
ŽANDAR DRUGI
To me nije mnogo briga.
Song PRIČA ZA SLUGE
ŽANDARI
Sluga je ustao rano da pomuze kravu
nežno je vime tvrdo i telad teško muče
napolju sunca još nema a bela gospođa
sanja o velikom svetu i beli mesec gori
muž joj se sprema za vojsku a muva ima mnogo
u ovoj tužnoj zemlji u rupi bez sunca i vazduha
bela gospođa spava i odmara bele ruke
na planini medved igra i krvavi su mu zubi
potuljen narod gleda belu gospođu samu
muž sluša muziku klavir negde je život pravi
bela gospođa ustaje i bele ruke umiva
mleko gospođu čeka a telad muklo muče
sunce je izašlo crveno gospođo mnogo će krvi biti
što jednom iz rupe skoči nikad se neće vratiti
Žandari žmure i pokriju oči rukama.
Na sceni guraju beli dušek gde Evropski naučnik i njegova Bela gospođa završavaju seksualni čin.
Bela gospođa uzima irigator.
Bela gospođa se ispira.
Svetlećim slovima piše EVROPSKI NAUČNIK SA SUPRUGOM.
BELA GOSPOĐA
Mili, ovde je strašna vlaga.
EVROPSKI NAUČNIK
Još koji mesec pa se pritrpi.
BELA GOSPOĐA
Ja neću ovde da rađam.
EVROPSKI NAUČNIK
Nećeš sigurno, ispiraj se.
BELA GOSPOĐA
Da nije to greh.
EVROPSKI NAUČNIK
A onda rodi.
BELA GOSPOĐA
Svuda blato.
EVROPSKI NAUČNIK
Treba šetati. Kada čovek sedi čitav dan u kući, naravno da mu je teško.
BELA GOSPOĐA
Što nisi prihvatio Italiju.
EVROPSKI NAUČNIK
Ovde se lakše dolazi do materijala.
Žandari odlaze sa scene, a onda posle vire. Bela gospođa radi gimnastiku na dušeku.
Asistent gura na točkićima sto za naučnika sa instrumentima. Zreli muškarac je obukao beli mantil i gura na točkićima i staklenu vitrinu sa raznim glavama.
Evropski naučnik i Asistent razgledaju Žerajićevu glavu.
EVROPSKI NAUČNIK
Oštetili su glavu, dobro je da nisu i više.
ASISTENT
Sve smo stavili onako kao što ste vi rekli.
EVROPSKI NAUČNIK
I kako je bilo sinoć.
ASISTENT
Ja nisam bio u goroj kući u životu. Muslimanke su zaključane, nema ih tu, nema onih znate beloputih sitnih kakve možete da zamislite, jer ako ste bili po kućama, znači, jako loš izbor kod madam, a ona se podosta oseća na beli luk.
EVROPSKI NAUČNIK
Ima pravoslavnih?
ASISTENT
Ima njih najviše, ali jako su ružne. U principu, mnogo je lakše zbližiti se sa nekom sobaricom ili praljom ili radnicom što se tiče pravoslavnih.
EVROPSKI NAUČNIK
To me uopšte ne privlači, a može da bude i neprijatno.
ASISTENT
Ne, što vam je neprijatno, sve se svodi na male poklone.
EVROPSKI NAUČNIK
Ja sam ionako sav u nauci.
ASISTENT
Poštujem to i vaš rad i vašu lepu gospođu. I to je odanost, poći za mužem ovamo, u ovu sredinu, to je odanost.
EVROPSKI NAUČNIK
Zločinačka lobanja, nema šta. Planinsko-stočarski tip, ali degenerisan, bez izdržljivosti fizičke, mentalno slab, verovatno sumorna priroda, tiha, vidite po ovom luku iznad obrva, a zatim, obratite pažnju na sklop vilice i čeoni deo. Degeneracija jedva primetna ali se naslućuje.
Svi tapšu.
Svetlećim slovima piše VELIKI SVET.
Vesela muzika. Oni se pretvaraju, Sanjana devojka u Kurvu, Asistent u Kafedžiju, Žandar drugi u Pedera, Evropski naučnik u Gaćinovića. Bela gospođa se pretvara u Vajara. Zreli Muškarac skida beli mantil i pretvara se u Trockog. Sedne pored Gaćinovića. Vajar pravi glavu od novina.
Svetlećim slovima piše KAFE DE LA ROTONDE , PARIZ – GAĆINOVIĆ I TROCKI.
Trocki ustane i pokloni se publici.
KAFEDŽIJA
Molim vas dajte paricu-dve, koliko ko može, za našu Rozu i njen venac, volela je ljiljane, mada ljiljan nije bila, pre kao krompir.
KURVA
Popij jednu za Rozu.
KAFEDŽIJA
Hvala, kad skupim kad kupim venčić, popićemo za Rozu. Hvala, uvek si davala.
KURVA
Pa kad imam, što da ne dam.
GAĆINOVIĆ
Prvi koji je nešto uradio, bio je Bogdan Žerajić. Za njega je suveren bio srpski narod, jedina stranka tučeni mučeni, bičevani mali i njegovi srednji poluprobuđeni. Nikada veća potreba za junakom nego sada.
KURVA
Lepi mačak, vidi mu brkova. Mačak, hoćeš batak?
PEDER
Izgleda gladno. On ti je neki smrdljivi Čeh ili Poljak. Nije, mnogo je crnpurast, možda je Bugarin, možda je tuberan. Ponekad su vrlo lepi, samo, ovaj nije lep nimalo. Čak neprijatno izgleda. Ne znam zašto, ali izaziva mi neku neprijatnost.
GAĆINOVIĆ
Strašno je stanje. Kod pismenog stanovništva slom čaršije, pometnja, oportunizam, klasni egoizam, materijalističko nastrojenje duhova, mali individualizam i lično uživanje, sitno pilićarsko. Na selu mračni, bolesni, alkoholom uzeti, poluživotinje, to se bunilo pa prestal,o jer njemu je goli život pitanje.
TROCKI
A stočari?
GAĆINOVIĆ
On živi od proleća do jeseni na kačamaku i pazi da ga ne udari grom, to je gore nego divljak jer divljak misli da je slobodan, a ovaj zna da nije slobodan. To vi imate romantičnu predstavu zbog naše epske poezije, bilo pa prošlo.
TROCKI
Omladina je rešenje.
KAFEDŽIJA
Molim vas, dajte neku paricu za našu Rozu.
Trocki daje pare, Gaćinović ne.
GAĆINOVIĆ
Ovde kad sedim ovako, mislim, sve mi je blizu, a nekako sam mali da dohvatim.
TROCKI
Da. Ovi veliki gradovi te jedu, jedu, dok te ne pojedu sasvim i sve to dok se diviš onome što je stvorio ljudski rod, i eto tog ljudskog roda, to je ljudski rod.To vaše stanje Nemci zovu čežnja, to je kad osećate da postoji nešto što vam izmiče.
KURVA
Meni je rođendan, a Roza je umrla. Bože moj, bila je ružna ali je zato živela pedeset godina.
PEDER
Ti nećeš toliko.
KURVA
Neću, i ako što neću. Roza je baš bila zla, sad kad se setim. Bila je zla prema meni.
PEDER
Ne plači, izgledaš umorno i kad nisi plakala, posle plakanja izgledaćeš još gore.
KURVA
I pošalji mačku sa brkovima da popije.
Kafedžija nosi Gaćinoviću šampanjac.
GAĆINOVIĆ
Hvala, lepotice.
KURVA
Dođi kod nas.
GAĆINOVIĆ
Ne mogu, imam verenicu.
MLADA KURVA
Šta ti radi verenica?
GAĆINOVIĆ
Pravi barut.
KURVA
Mora da su joj crne ruke.
GAĆINOVIĆ
Nisu, nego crvene.
KURVA
Loše se držiš, mačak, kao da te boli stomak. Ispravi se i isprsi.
GAĆINOVIĆ
Ne smem da se ispravim.
KURVA
Zašto, mačak?
GAĆINOVIĆ
Zato što ćeš da se zaljubiš.
Song ROĐENDAN
KURVA I PEDER
Meni je danas rođendan
imam godina kolko mi daš
tamo je kiša padala
gde sam ja sina rodila
tamo sam imala dragana
ko pravo drvo i čistog ko sneg
prsten je ostao zakopan
na glavu dragan je sa skele pao
gazda je rekao da nije mu žao
a pored prstena a pored prstena
sina sam stavila dobro ga pokrila
popij za mene do jutra
popij za mene i sutra
tamo sam imala dragana
sad imam tri, sad imam dva
sada se vojska spremila
macani sa punim puškama
vojnici dođite i sa mnom popijte
pijemo jedemo malo se valjamo
peremo uši peremo noge
da bude rata da umre gazda
a ispod drveta dete je zaspalo
ptica je pevala pa je odletela
Vajar uzima glavu od novina i donosi Gaćinoviću i Trockom.
VAJAR
Gospodine, napravio sam vašu glavu.
TROCKI
Liči.
VAJAR
Neću da vam poklonim.
GAĆINOVIĆ
Ne bih imao gde ni da držim.
VAJAR
Samo da znate da imate izvanredan oblik glave.
TROCKI
Hoćete da popijete?
VAJAR
Da li hoćete da znate kako ću da nazovem vašu glavu?
GAĆINOVIĆ
Kako?
VAJAR
Nazvaću je obećanje.
Vajar pije iz njihovih čaša.
TROCKI
Omladina je rešenje. Omladina je poreklom seljačka.
GAĆINOVIĆ
Da, kmetovskog porekla.
TROCKI
Da, unuci ili čak sinovi kmetova, nisu naučili na novac i zaradu da bi ih to sprečilo da se bune, nemaju profesiju, nisu još počeli udobni činovnički život, nisu korumpirani. Omladina ima neodređen klasni položaj. A nisu ni kmetovi, jer se već školuju, nema povratka u društvu, oni su u čistilištu, omladina je rešenje. A haos zahteva opet akciju a ne čekanje, jednostavno, naći revolver i opaliti.
GAĆINOVIĆ
Borba da, ali kakva ... Sa kim, kada, kako ...
Gaćinović ustaje, pretvara se u Učitelja i odlazi do mikrofona.
Svetlećim slovima piše MALI GAVRO IZ GLAMOČA.
UČITELJ
Na primeru porodice Gavrila Principa se vidi kako se porodična zadruga raspadala pod delovanjem novih društvenih i ekonomskih uslova. Gavrilov otac je bio vođa zadruge i za njegovog života ona se ugasila i podelila između članova. Sejali su kukuruz i jednu mešavinu ovsa i ječma i time su uspevali da se prehrane samo dva meseca u godini. Porodica je morala da traži druge izvore zarade. Begu Sijerčiću su plaćali trećinu, ne u naturu, kako je bilo u ranijim vremenima, nego u novcu. Uvek je ta porodica bila siromašna. Od kad se zna za njih, neki članovi porodice su služili kao stražari na granici, ili kao žandarmi, zaptije, nastavili i pod Habsburzima da služe državu. Bila je tradicija da jedan muški član porodice bude ili žandarm ili graničar, i to je bila tradicija sve do 28. juna 1914. godine kada je Gavrilovim roditeljima jedan rođak, žandarm, naredio da se jave u ispostavu u Grahovu, jer je „Gavro ubio Verdinanda“. Gavrilov otac je znači bio seljak, ali se bavio i drugim poslovima. Bio je veoma pobožan, nije ni pio ni pušio ni psovao, i sadio je drveće. Nisu ga mnogo cenili, često su mu se rugali. Tada se pošta nosila peške, na leđima. Jednom se opkladio da će usred zime, u košulji a bez obuće, pretrčati razdaljinu od Grahova do Popovog Brda i natrag.
Svi učenici se oblače u bosanske seljake i seljanke sa početka prošlog veka.
Song KMETODERI pevaju svi učenici
UČENICI
Mi veseli kmetoderi
šta je bilo mi pojeli
kad je bio Turčin glavni
četri dana u nedelji
morao si da im radiš
makar pesak pronosio
makar lišće prenosio
žensko mora da se da
kmet je stoka najgora
sada nama ide voz
skroz dole na more
ne bije nas niko više
imamo i žandare
pisare i trgovce
ne znamo da čitamo
ne znamo da pišemo
biće deca trgovci
pisari i žandari
Gavrilo Princip ide i nosi puno knjiga. Seljaci su ga okružili i zadirkuju ga.
SELJAK
Gavrice, ljut li si?
SELJANKA
Juče je Gavrica istuko moga sina. Ovako mali.
SELJAK
Gavrice, jesi ljut?
SELJAK DRUGI
De ti je otac?
SELJAK
Ja ću da ti kažem, bos trči sa poštom po snegu. Mi smo se kladili.
SELJANKA
Ja mislim, pašće odavde pa preko livade.
SELJAK
Ja mislim, pašće kod mosta.
SELJAK DRUGI
Ja mislim, Gavrica neće panuti, ali će bolovati, moraće vodu da pušta na cevku.
SELJANKA
Ljuti se Gavrica.
SELJANKA DRUGA
Gavrice, hoćes se potući, junače?
SELJAK
Eno ti ga otac, trči po snegu.
SELJANKA DRUGA
Ajde, Gavrice, potrči i ti.
SELJANKA
Ajde, Gavrice potuci se.
SELJAK
Kad je mali, mora se potući.
SELJAK DRUGI
Da mora, mora.
SELJANKA
Vidi, jadna mu majka, kakav je on.
SELJANKA DRUGA
Što, šta mu fali?
SELJANKA
Neće da pobegne, samo gleda.
SELJANKA DRUGA
Pa što mu jadna majka.
SELJANKA
Pa Bežanova majka peva, a Stojanova plače.
SELJANKA DRUGA
Naći će Gavrica ženu, pa će da beži kad se ona naljuti.
SELJAK
Gavrice, ljuti Gavrice, eno ti otac trči po snegu.
SELJAK DRUGI
Gavrice, šta ćeš sa tim papirom, hoćeš li guzicu obrisati?
Seljaci odlaze a onda vire, gledaju šta se dešava i pljuckaju semenke.
Nana izlazi na scenu i gura ognjište.
Svetlećim slovima piše MAJKA GAVRILA PRINCIPA.
Gavrilo sedne pored nje i stavi joj glavu u krilo pa zaspi. Ječi u snu.
NANA
Što plačeš u snu?
GAVRILO
Što je mrak.
NANA
Proći će mrak.
GAVRILO
Ovde u našoj kući majko stalno je nešto mrak.
NANA
A ti izađi napolje čim sunce dođe, obiđi tele, evo, noćas je stalo na noge.
GAVRIOLO
Je l' to naše tele?
NANA
Naše tele.
GAVRILO
A krava je l' naša?
NANA
Naša je krava.
GAVRILO
Ali mi moramo dati od svega.
NANA
To se mora.
GAVRILO
Zašto se mora?
NANA
Mora se.
GAVRILO
Ali ima naroda da ima pet krava.
NANA
Ima naroda da ima pet krava.
GAVRILO
Zašto ti, majko, nemaš pet krava?
NANA
Zato što mi je sin tele.
GAVRILO
Ja ne mogu da se vratim da spavam.
NANA
Sedi kod vatre.
GAVRILO
Što tako težak vazduh?
NANA
Puno ljudi diše.
GAVRILO
Što svi dišu na jednom mestu, što nismo prozore probili?
NANA
Da ne bi bilo hladno.
GAVRILO
Što je blato otuda, vidi koliko blata.
NANA
Blato je, tako je, kada dođe vrućina, blata nema.
GAVRILO
A ima li onda muva?
NANA
Ima muva.
GAVRILO
A što ima muva?
NANA
Sve ima svoj posao i muva ima svoja posla.
GAVRILO
Šta imamo mi, majko?
NANA
Imamo život.
GAVRILO
A, majko, je li to sve?
NANA
Nije to sve. Gleda nas dobri Bog i spasi nas.
GAVRILO
A kada bi nas neki čovek spasio?
NANA
Kakav čovek?
GAVRILO
Neki junak.
NANA
A junaci za junake, a ja moram kravu da pomuzem.
GAVRILO
Što moraš sad?
NANA
Plače krava, mora da se pomuze.
GAVRILO
A je li svo mleko naše?
NANA
Naše je koliko treba.
GAVRILO
Carevo je mleko, carevo i begovo, eto što je.
NANA
Tele si ti, eto šta si.
Učitelj ostaje pored mikrofona.
Svetlećim slovima piše KAMENOLOM.
UČITELJ
Danilu Iliću je otac obućar umro kad je ovaj imao pet godina, a majka je morala da mu radi kao pralja. On je završio nižu trgovačku školu, a radio je kao prodavac novina, šaptač u putujućem pozorištu, amal na železničkim stanicama, na Savi, u kamenolomu, od teškog rada mu je bilo narušeno zdravlje, dobio je stipendiju i završio učiteljsku školu, njegovi drugovi su otišli u komite, a on je radio kao činovnik u banci u Sarajevu. Sa Gaćinovićem u Švajcarskoj upoznaje ruske socijal-revolucionare, kada je izbio Drugi balkanski rat, pešice je išao u Srbiju da se prijavi, primili su ga kao bolničara ...
Učenici sklanjaju klupe i dižu stolice. Oblače se u radnike u kamenolomu. Učitelj odlazi sa scene.
RADNIK
Što nosiš crnu mašnu?
ILIĆ
Da me podseti na prolaznost života.
RADNIK
To jeste, da prolazi – prolazi.
ILIĆ
Majka ne može prste da pomakne, naprala se u životu. Jednom ima da ti pokažem kako možeš da pereš više robe u isto vreme.To ti je ekonomija.
RADNIK
Nemoj da mi pokazuješ.
ILIĆ
Da li ti znaš šta je najteže za pranje?
RADNIK
Šta?
ILIĆ
Nije smešno. To je posao koji rade žene kao moja majka, to je posao koji je noću radila, pa nije spavala, to se plaća dobro i oči ispadaju.
RADNIK
Šta?
ILIĆ
Fini ženski donji veš. Da, fini ženski donji veš. I čemu to uopšte služi? To služi da žene kao moja majka ne bi spavale noću.
RADNIK
Ja nemam protiv finog ženskog donjeg veša.
ILIĆ
Žene treba da su drugarice, a ne klopka.
RADNIK
Joj, što bi ja sada prao sitan fini ženski veš umesto što radim u kamenolomu.
STARI RADNIK
Lomi, puca.
RADNIK
Joj, kako bi pucale koske kada bi sada ja uhvatio neki fini sitni ženski donji veš.
ILIĆ
Žena je drugarica.
RADNIK
Drugarice, dođi da pipnem nešto meko.
STARI RADNIK
Udaram kamen, kamen grmi, puca.
ILIĆ
Kada se veš pere, moraš da paziš na dugme i na steznik.
MLADI RADNIK
Steznik kad otvoriš, a ono ispadne.
STARI RADNIK
Kome se ti otvarao steznik, tvoje nose košulje bez gaća.
MLADI RADNIK
Zato može pravo da se popiša. Nije to život, braćo moja. Nije to život, braćo, da nas gledaju kao životinje.
Song PUCA LOMI
RADNICI
O kamenje gde ćeš poći
da li će ti sunce sjati
ili slatka kiša prati
ko će senku da ti pravi
kome stajaćeš na glavi
devojčici ili babi
gospodinu il vojniku
samo nećeš mojoj kući
moju kuću kiša kupa
moju kuću vojska jede
moju kuću vetar zavi
moju kuću jad napravi
dugme, kaiš, lastiš,
šipka, puška, šlag
doktor, ćata, đak
svako kuću ostavio
caru da se pokloni
caru kuća
caru zemlja
caru kamen u glavu
skoči care sa kamena
padni care u dubine
prevrni se do đavola
đavo kamen sitno žvaće
đavo kamen sitno krca
na sve strane kamen puca
čizma, četka, metak
došo crni petak.
Svetlećim slovima piše VREDNI BRAT GAVRILA PRINCIPA, JOVA.
Zreli muškarac se iz Trockog pretvara u Gavrilovog brata Jovu. Gavrilo čisti grubom metlom. Čuje se njištanje konja. Gavrilo ostavi metlu i dodaje Jovi bokal da se umije. Onda Jova njemu sipa vodu da se umije. Kada se Gavrilo umije, Jova ga poljubi, pa ga prekrsti. Gavrilo ga gleda. Jova zavija cigaretu.
JOVA
Nema se novca, Gavro moj mali brate, mora da se radi ili nešto da se uči.
GAVRILO
Znam.
JOVA
Šta bi ti?
GAVRILO
Ja bih u Srbiju.
JOVA
Ma nemoj.
GAVRILO
Ja bih u Beograd u gimnaziju.
JOVA
E pa ne idu takvi kao što si ti u Beograd u gimnaziju.
GAVRILO
Ja imam pravo da želim i da se trudim.
JOVA
Ti se trudi. Jesam li ti pomagao uvek?
GAVRILO
Jesi.
JOVA
Ja sam prvo bio pisar. Hoćeš li da budeš pisar?
GAVRILO
Ja da budem ćata, neću. To me ponižava.
JOVA
Je li? ... Onda sam bio, Gavro moj, kočijaš. Hoćeš li da budeš kočijaš?
GAVRILO
Ja ako moram, ja ću da gladujem. Neću da budem kočijaš.
JOVA
Onda sam bio, Gavro, kelner. Hočeš li da budeš kelner?
GAVRILO
Neću.
JOVA
I ne treba. Ne bi dobio bakšiša nikad.Onda sam, Gavro, bio pomoćnik preduzimaču koji prevozi šumsku građu. Jer, šta ... Monarhiji treba drvo. To se zna. Ovo je sve bilo pod šumom, a sad se bolje diše bez šume, Gavro. Hoćeš li na šumu, Gavro?
GAVRILO
Ja ne bih.
JOVA
Onda, sada imam četiri konja, pa radim sam. Jesi li video četiri konja?
GAVRILO
Video sam.
JOVA
Jesi li video pilanu?
GAVRILO
Jesam.
JOVA
Hoćeš li u pilanu?
GAVRILO
Ja ne bih.
JOVA
Kuka mi žena što ništa ne radiš. Ja bih sebi ruku odsekao da tebe nahranim, pa bi posle nogu, Gavro. Ali, to tako ne može.
GAVRILO
Znam. Ja tebe poštujem.
JOVA
A hoćeš li u kadetsku školu, pouka, stan i hrana besplatni?
GAVRILO
Ja ne znam.
Svetlećim slovima piše SRPSKA ČARŠIJA.
Na vešalima sa obe strane svi preostali muškarci su se popeli, ko u fraku ko sa fesom, i pevaju.
Jova sa poštovanjem gleda Hor.
Svetlećim slovima piše HOR SRPSKIH TRGOVACA I PISARA.
HOR PISARA I TRGOVACA
Dete neće trgovac da bude
masnim parama da uprlja ruke
da se svakom ko mu plaća klanja
i da radi od jutra do mraka
neće dete da se moli bogu
neće da napuni časnu kuću svoju
da napuni kuću za svojega sina
nego dete hoće bajonet u ruke
svome narodu da produži muke
na svojemu mesu bajonet umače
i da svojom rukom brani tuđeg cara
kada dete radi od jutra do mraka
i bogu se moli i kuću napuni
sa masnim parama i poštenim hlebom
onda ređa novce a novci vladaju
onda se on bori za sebe i svoje
novcima i radom tad moćni padaju.
Učitelj skida fes i odlazi do mikrofona.
UČITELJ
Majka Danila Ilića prestaje da radi kao pralja. Izdržava se za život tako što izdaje sobe studentima. Tako je kod nje došao Princip i tako su se Princip i Ilić upoznali.
Nana se oblači u Majku Danila Ilića.
Svetlećim slovima piše MAJKA DANILA ILIĆA.
DANILO ILIĆ
On je dobar i ozbiljan mladić.
MAJKA
Ništa ne brini.
DANILO ILIĆ
Mnogo misli. Ne misli na svoje zdravlje, treba ga podsetiti i da jede i da spava.
MAJKA
Biće kô da je moje dete.
DANILO ILIĆ
On toliko žudi da uči, majko, da me prosto plaši.
MAJKA
Mora. Meni bi bolje isto bilo da sam se školovala.
DANILO ILIĆ
A ruke te bole majčice ...
MAJKA
Bole, nije to ništa, kad počne zima i kad počne proleće, ostalo vreme, kô devojka.
DANILO ILIĆ
Ih, pa da znaš da jesi.
MAJKA
Ako, ako, beži tamo, gledaj svoj posao.
Danilo Ilić dovozi sto i stolicu sa knjigama na scenu.
Za njim ide Gavrilo i gleda ga sa puno ljubavi i divljenja. Majka razvlači kore za pitu na jednoj strani stola.
Danilo mu pruža knjigu. Gavrilo gleda.
GAVRILO
Ja ponekad pomislim, toliko stvari ima da se pročita na svetu pa ne bih uopšte počinjao. Ali onda čitam, čitam i stvari mi budu jasne, a desi mi se i da mi je manje jasno nego kad uopšte nisam čitao ovoliko. Ja ne želim da ostanem ovde u ovom gradu. Ja želim nešto da učinim. Ne znam šta bih, nešto ...
ILIĆ
Pokaži mi jednom svoje pesme.
GAVRILO
Mislim da nisu dobre.
ILIĆ
Imaš li neku devojku.
GAVRILO
Ja sam se zavetovao na čistotu.
ILIĆ
Mlad si.
GAVRILO
Ako bi ti mene učio što ti znaš, šta bih ja mogao tebi da učinim.
ILIĆ
Samo da budemo drugovi. Normalno je da ako jedan više zna, drugog da uči.
GAVRILO
Da li sam ja dobar drug?
ILIĆ
Jesi, čim se pitaš, jesi.
GAVRILO
Ja bih strašno voleo da sam dobar drug. A ono što bih najviše voleo je da idem u Srbiju da ratujem. Ti ratuješ.
ILIĆ
Ja uopšte nisam za vojsku, zdravlje mi je pokvareno, ja pomažem na svoj način, služio sam kao doktor. I opet ću. Ti treba da vidiš koji je način da ti pomažeš. Strpljenja i vremena, što bi rekao Kutuzov, strpljenja i vremena, to su najveći ratnici.
GAVRILO
Ja ću da idem da poljubim srpsku zemlju.
Song ZEMLJA
MAJKA ILIĆEVA
Ja ću da ti spakujem pite
kad ideš da poljubiš srpsku zemlju
ti moraš nešto pojesti i moraš negde odspavati
ti se nemoj tamo na vojsku ljutiti
vojska ratuje godinama
Danilo se nagledao rana
Danilo je pokvario zdravlja
Danilo je naučio škole i sada miran posao radi.
Tebi škole treba i mirnoga posla pa ti čitaj čitaj
uči druge to što znaš ali ako
zemlju poljubi, ako moraš samo sinko
pazi da se zemlje ne nagutaš.
Svetlećim slovima piše GAVRILO LJUBI SRPSKU ZEMLJU.
Gavrilo ide, pa stane i ljubi zemlju. Oficir dolazi sa vojnicima, oni su prljavi, mračni i izmučeni i jako su visoki.
Učenici presvučeni u Srbe vojnike. Hodaju na štulama.
Svetlećim slovima piše SRPSKI OFICIR.
OFICIR
Živ sam se usro što me tako gledaš mali
A ja vreme nemam da te tešim, moram da idem da stavim
ovih dvadeset momaka pod metak il bajonet.
Svaki dan mi ginu ko muve bolji od tebe ali makar
su takvi da mogu da se sačuvaju.
Ti nisi građe za vojsku niti si godina.
Ti nisi sposoban i čekaj malo pa će doći i na tebe red.
Ja ne mogu ni da te obučim, niti ko ima sad vremena niti ti
znaš nešto da radiš,
rat ti je ozbiljan posao i ozbiljna stvar.
Idi sad, hoću da zavijem jednu cigaru
i gledam tamo preko brda.
Tamo mi je vinograd, ne znam jesu li ga zaštitili,
noćas je bio grad kô pesnica.
Tamo mi je i žito, tamo daleko, tamo su mi šljive.
Tri sina imam, jedan je mrtav, jedan se školuje, jedan je na sisi.
Ajde se ti vrati tamo odakle si došao,
budeš li me još tako gledao, ubiću te,
krvi mi moje.
Vojnici gledaju pitu u torbi.
GAVRILO
Uzmite, junaci.
Vojnici jedu i ništa mu ne kažu.
GAVRILO
Kako je.
Vojnici odu.
Učitelj izlazi na scenu i odlazi do mikrofona.
UČITELJ
Čabrinovićev otac je bio lojalan Austriji, a on je u Srbiji radio i gladovao, vraćao se, pa opet išao u Srbiju. Radio je u štampariji i stalno upadao u neprilike sa gazdama. Čabrinović je mnogo više, kako bih rekao, voleo život nego Gavrilo Princip.
Svetlećim slovima piše BEOGRAD.
Učitelj odlazi sa scene.
Svetlećim slovima piše NEDELJKO ČABRINOVIĆ.
Čabrinović čita pismo koje je napisao sestri.
Svetlećim slovima piše ČABRINOVIĆ – PISMO SESTRI.
Song PISMO SESTRI ČABRINOVIĆ
ČABRINOVIĆ
Pitaš me jesam li još uvek za naše
jesam
samo sam malo pametniji – drukčiji
jednu stvar znam
brata nemoj izdati
ne kao naš otac što je bio špijun
brata nemoj izdati
sestru nemoj izdati
ni majku ni oca
osim kad je otac izdajnik
onda oca nemaš.
Pitaš me jesam li gladan
nisam mnogo
bivao sam dosta puta
na krsno ime vi ste jeli pečenje
ja sam jeo suva hleba
pljuvao sam krv
soba mi je bila hladna vlažna
pljuvao sam krv
gazdi sam pismo napisao
taj dobri čovek me nije ni čuo
ta dobra žena njegova žena me nije ni čula
kada sam video rođenu krv bilo mi žao
pustio sam dve suze i bilo mi je žao
posle sam opet pljuvao krv
ali nisam plakao
nisam plakao ni kad me je otac tukao
sada sam visok kao on
samo sam gladan i tanak
on se najeo na svojima pa je visok i debeo
cipele su mi izderane
a blato se ne suši
ali ništa zato našao sam drugove
našao sam braću i oca u njima
Svetlećim slovima piše PRINCIP, ILIĆ, ČABRINOVIĆ I GRABEŽ SPREMAJU PUCANJ.
Princip, Ilić i Grabež stavljaju kafanski sto, buteljku vode, vina, čaše i sedaju.
Čabrinović ljubi pismo i baca ga u publiku, onda sedne za sto.
Čabrinović i Princip sede u kafani. Pred Čabrinovićem vino, pred Gavrilom voda.
Gavrilo ćuti mrko, a Čabrinović je glasan.
ČABRINOVIĆ
Ovde dišem slobodan vazduh. Tamo je bilo zabranjeno da se ne ide u crkvu. Ne smeju se naručivati nikakvi politički spisi ni novine. Sve što pišeš pokaži direktoru i profesoru, zabranjeno je nositi štapove, zabranjeno je grudvati se po ulicama, hodati po ulicama sa devojkama, makar one bile i rod. Zabranjeno je da se tera bicikl i da se učestvuje u raznim društvima. Ne sme se okupljati, ne sme se ići na igranku, ne sme sa prošetati sa devojkom.
GAVRILO
Za nas nema ni igranke ni devojke. Ja sam samo hteo da idem u gimnaziju u Beogradu i evo, sad idem u gimnaziju u Beogradu, a Car mi dolazi u moj grad da se šeta i da mu mašu i da mu se klanjaju. Ja ću tamo da odem i da nešto učinim. Treba nabaviti oružje.
DANILO ILIĆ
To nije teško, da se nabavi oružje, ali ti ne znaš da pucaš. Nije sad vreme. Nisam siguran da je to put.
ČABRINOVIĆ
Ja bih, evo, sad mogao da umrem ovako gledajući vas.
GAVRILO
Ti si nas jednom vodio na gađanje.
DANILO ILIĆ
Nije to dovoljno jednom.
GAVRILO
Misliš da ne mogu?
DANILO ILIĆ
Ne znam ja da li ti možeš, ali isto tako ne znam da li tako treba.
ČABRINOVIĆ
Kol'ki je život, ljudi moji. Kol'ki je život, ljudi moji. A kol'ko je car mali.
GAVRILO
Eto zašto ja ne pijem.
GRABEŽ
Više se to pravi pijano.
ČABRINOVIĆ
Ja nisam pijan. Ja vas volim.
GAVRILO
Ti imaš srce. Ali, dušo moja, mnogo pričaš okolo.
ČABRINOVIĆ
Evo, ubij me ako pričam.
GAVRILO
Ne šali se. Ubijaćemo mi. Ubijaćemo, samo ja neću tebe. Ako ne moram.
ČABRINOVIĆ
Ubij me, brate.
GAVRILO
Oružje.
DANILO ILIĆ
To će da bude. Ne znaš da pucaš.
GAVRILO
Ja nisam vernik. Meni ne treba niko da me uči moralu. Ni otac ni pop ni bilo ko. Ja sam čvrsto moralan čovek. Ja sam čvrsto moralan čovek zato što sam čovek i zato što sam svestan vlastite moći. Iz moje svesti je moj moral. Iz mog života koji se nakupio i ključa. Iz mog života koji se nakupio i ključa sa jednim jedinim ciljem.
ČABRINOVIĆ
Da se sruši bolesni čovek i da se rodi novi zdravi čovek. Vruć čovek je jedna sila, hladan čovek je druga sila, samo mlak čovek nije ništa. Ja sam za.
GAVRILO
Voliš li ti život?
ČABRINOVIĆ
Volim.
GAVRILO
Onda nemoj ići.
ČABRINOVIĆ
Ne volim.
DANILO ILIĆ
Ja ne znam.
GAVRILO
Voliš li ti život?
DANILO ILIĆ
Ja sam nešto i živeo. Samo vi niste baš ništa.
Trifko Grabež se penje na vešala.
Svetlećim slovima piše TRIFKO GRABEŽ.
Song PUŠTAJ CARE
Puštaj care našu zemlju puštaj care niz vodu
i šta bude neka bude sedi care svojoj kući
imaš care svoju kuću imaš care svoju kulu
imaš care svoju crkvu imaš care svoju vojsku
imaš care puno zlata imaš care decu svoju
puštaj care ne dolazi sedi kući ne prilazi
i ja hoću svoju zemlju i ja hoću svoju kulu
i ja hoću svoju crkvu i ja hoću svoju vojsku
i ja hoću svoju reku svoju reku i planinu
makar ništa drugo nemo hoću care to
makar crko makar puko hoću care moje
da si tri put tolki care nije care tvoje
Noć, ispred seljačke kuće, Grabež, Princip i Čabrinović. Natovaren konj, igra ga seljak Mitar, stavio je konjsku glavu. Gavrilov brat Jova se pretvara u Čubrilovića.
Svetlećim slovima piše VELJKO ČUBRILOVIĆ.
Čubrilović se okrene publici i prekrsti se, onda dođe do Gavrila. Pipa bisage.
GAVRILO
Mi nosimo stvari u Sarajevo za doček Prestolonaslednika. Rečeno nam je da ćeš ti da pomogneš.
ĆUBRILOVIĆ
Molim te, kaži mi, nosite li oružje za prestolonaslednika?
GAVRILO
Bolje ti je da ne znaš i bolje ti je da ne kažeš, za tebe i za tvoje. A ako baš hoćeš da znaš, da, nosimo i idemo u atentat i sad kad znate bolje je da ćutite, u slučaju da izdate, bićete uništeni ...
ČUBRILOVIĆ